30.11.1883
Jak vetar nam je rastrgao sva jedra osim jednog. To nas je jako usporilo. Posada je još uviek dobro raspoložena, cure su dobro.
01.01.1884
Slavimo novu godinu, jebe nam se za vetar koji nas baca tamo vamo, ne znamo gde smo jer 25 dana nije bilo čistog neba. Posada je još uviek dobro raspoložena, cure su dobro.
28.02.1884
U olujnoj noći smo doživeli brodolom. Spasilo se 30 mornara i kuvarica Mary, ružna k’o smrt. Sve cure iz luke su se utopile. Šta ćemo bez njih! Spasili smo se na pustom otoku.
25.03.1884
Na sreću nas je odnelo prema jugu, zato nam na pustom otoku nije hladno. Ružna Mary kuva odlično, nekolicina mornara ju je počelo ševiti sa zatvorenim očima, ja to nikako ne bih mogao! Poželio sam joj sve najbolje za Dan žena.
01.05.1884
Mary ševi svih 30 mornara. Otkrio sam da ima divnu dušu punu razumevanja. Mislim da sam se zaljubio.
02.05.1884
Jutros sam otišao k Mary. Ljubili smo se i bilo je divno. Nakon toga je Mary dala svim mornarima.
30.06.1884
Svaki se dan znojimo zbog jakog sunca. U hladovini se znojimo na Mary. Svaki je dan divan. Kakva sreća da je Mary preživela.
30.06.1885
Mary je svaki dan (čini mi se) sve lepša. Iako joj se vidi da teško živi.
30.06.1886
Mary nam više ne mora kuvati. Sada kuva Joe. Hrana je odvratna, no svaki nam dan ulepša Mary jer sada svi stignemo dva ili tri puta dnevno na red.
30.06.1889
Mary je iscrpljena, čini mi se da će biti bolesna.
30.07.1889
Mary je dobila visoku temperaturu. Svi molimo za njeno zdravlje. Zbog visoke temperature njena je ribica toplija za tri stepena, što je lepa promena. Zbog bolesti ju ne ševimo više od jednom dnevno – svaki.
30.08.1889
Mary je u nesvesti, temperatura 41,2, bojimo se najgorega.
31.08.1889
Mary je umrla. 30 mornara, sami morski vukovi, zajedno sa mnom, plaćemo kao deca, ne znamo šta ćemo bez Mary.
01.09.1889
Pokopali smo Mary. Život je izgubio svoj smisao.
02.09.1889
Kuvar Joe se obesio na kokosovu palmu, Jack i Jim su se potukli, postaje neizdrživo.
03.09.1889
Otkopali smo Mary
