Pecanje

Vlasnik velike trgovine zaposli mladog trgovca jevrejskog porekla da mu poveća promet. Naiđe gazda prvog jutra, vidi da mladić ima mušteriju, pa se sakrije da čuje kako on to prodaje robu:
– Imate štapove od tri do šest metara, od grafita, bambusa, plastike…
Dajte mi od bambusa, pet metara dužine – kaže mušterija.
– A da li imate blinker?
– Nemam.
– A, pa ne ide bez blinkera, kupite jedan.
Mušterija kupi blinker.
– A da li imate onu korpu koja se drži u vodi dok pecate, da stavljate ulovljenu ribu?
– Nemam. Dajte mi jednu.
– A da li imate ranac za nošenje ulovljene ribe?
– Nemam. Dajte mi jedan.
– A šta ćete kada upecate sve ribe koje dolaze blizu obale? Morate imati mali čamac da odete do sredine reke. Evo, mi dajemo povoljno, na kredit.
– Pa, dobro, dajte mi i čamac.
– Zašto ne kupite i šator, pa kad pođete na pecanje da možete i da prespavate. Evo, jedan mali, staje u ranac, na 12 rata…
Mušterija kupi i šator, sve to odnese, a trgovac izađe iz skloništa i kaže:
– Alal ti vera! Da čovek uđe u radnju da kupi štap za pecanje, a da mu prodaš robu za punu prikolicu…
Ma nije on došao po štap za pecanje. Poslala ga žena da joj kupi uloške, a ja mu kažem:
– Šta ćeš sad da radiš pet dana? Što ne ideš na pecanje?