U jednoj dobrotvornoj organizaciji koja je skupljala priloge od građana dobre volje nakon godinu dana uspešnog poslovanja,primetiše da najbogatiji advokat u gradu koji ima godišnja primanja od preko 500 000e nikad nije dao ni prebijene pare. Jedan od zaposlenih se odvažio da ga jednog dana nazove.
-Dobar dan gospodine,zovem vas iz dobrotvorne organizacije. Ne mogu a da ne primetim da se do sad nise usudili da priložite neki dinar,pa mislim da sa vašim primanjima ne bi bilo na odmet da učinite jedan gest dobre volje i time ulepsate život sebi i drugima.
Advokat ga sasluša,malo razmisli pa reče:
-Gospodine,kad ste tako dobro obavešteni,da li možda znate da mi je majka skoro umrla od duge i teške bolesti i da su troškovi lečenja bili nekoliko puta veći od njenih prihoda?
-Pa,izvinite..ja…ovaj…nisam
Advokat ga prekide:
-A da li takođe znate da mi je brat,inače ratni veteran,prikovan za kolica do kraja života,ni sa kim pored sebe ko bi mogao da se stara o njemu,a usput prima neku crkavicu za ratne invalide?
Ovome bi jako neprijatno nije znao sta da kaže,tad advokat nastavi
-A da li znate da je mojoj sestri skoro poginuo muž,ostavivši je samu bez prebijene pare da se stara o troje maloletne dece?
Gospodinu sa druge strane bi jako neprijatno i taman je hteo da se izvini i završi razgovor,kad se u tom momentu advokat brecnu:
-Pa kako vam je zaboga palo na pamet da cu vama dati nešto,kad vec njima nisam dao ni dinar!!!!?
Crko dabogda mamu ti advokacku